Raška - Dom kulture - 21.08.2006. godine



Jako je čudno to što imam motiv za novu priču iz istorije Nevernih beba a da od prethodne nije prošlo ni nedelju dana!!!
Verovatno je razlog tome dobra prođa poslednje kod naših forumaša ( šta ću, prijaju mi komplimenti ) a i to što je ova koncertna '' neaktivnost '' zbog finiširanja novog CD-a učinila da imam malo više slobodnog vremena. Tako da, krećemo u još jednu avanturu...
A sada uvod!
Za početak - pogledajte ove datume, da biste shvatili šta se dešava kada se stvari baš odvijaju filmskom brzinom (o Bože, ne mogu da dočekam novi album pa da sve ovo ponovo doživim!)...
15.08.2006. Beograd - stadion Taš - koncert grupe "Toto"
17.08.2006. Banjaluka - tvrđava Kastel
18.08.2006. Bela Palanka - amfiteatar
19.08.2006. Šid - plato hangara
19.08.2006. Padina - sportski tereni
20.08.2006. Pirot - gradski Trg
21.08.2006. Raška - Dom Kulture
24.08.2006. Nova Varoš - klub Blue bar
25.08.2006. Kraljevo - gradski Trg
Sada imate crno na belo ( btw., sve ovo možete videti u Arhiva koncerata, jasno je da aludiram na suštinu bavljenja nečim za šta smo žrtvovali ceo život i nadali se da će se - MOŽDA - nekada i desiti. Ovakvih vezanih datuma bilo je mnogo u našoj karijeri ali ove sam izabrao zbog priče o kojoj ćete ponešto saznati ( ukoliko stignem - zbog neophodnog uvoda ) a - realno - svaki od ovih datuma zaslužuje posebnu temu. Toto na Tašu - ostvarenje klinačkih snova, Banjaluka - tvrđava Kastel - pa to je bilo čudo, Bela Palanka - amfiteatar - možda je o tome trebalo da pišem večeras, predivno... A o spojenim koncertima Šid - Padina da ne pričam, obećavam da će i to jednom biti tema ovog dnevnika.
Da ne nabrajam dalje, za desetak dana prešli smo hiljade kilometara. Ma, nije to ni tako strašno ( da da, kako da ne!!! ) ali pomislite samo na Jelenu i Janu, mi muškarci smo manje bitni! To je jedini problem, njihov instrument je glas. A ovde govorimo samo o kombiju, kombiju, kombiju... O neispavanosti, tome da su ipak nežnijeg pola... Maltene nismo uspeli ni da sumiramo utiske sa prethodnog koncerta a već nas je čekao put u novi izazov. Ali priznajem da volim to, čak obožavam. To je r'n'roll - pa to i u Srbiji ipak postoji!!!
Ova priča počinje od kraja!
Kada je sve prošlo otišli smo na večeru, u jedan fenomenalan restoran na Ibarskoj magistrali. Uobičajeno i očekivano. Pošto su koncert organizovali gradska vlast i sektor za kulturu, čovek koji je bio ispred svih zove se Tiodor Rosić. Boem. Književnik. Koga zanima neka se o njemu informiše na netu - vredi. On živi u Beogradu ali je lokalpatriota kao i svi mi koji živimo u njemu a volimo svoje Valjevo, Leskovac, Kikindu, Čajetinu ( da ne kažem Zlatibor )... To znači da se jako trudi da organizuje kulturne manifestacije u svom gradu. Sa Milanom se brzo dogovorio, tu nije bilo dileme.
Divno predjelo - pamtim pohovane paprike!!! To me je kao i mnoge prisutne podsetilo na najlepše dane u životu - dane detinjstva i bezbrižnosti. Neću sada o hrani - o tome bih mogao roman da napišem, ovde smo iz drugih razloga. Naravno, ne pominjem ostale đakonije - to se podrazumeva.
Da, Tiodor Rosić...
Dešava se noć, sjajan provod, opuštena varijanta... Prepričavaju se večerašnji koncert, dnevno politička situacija, sportske vesti, istorija Raške... Da ne nabrajam - sve ono što se radi u kafani, atmosfera predivna... Svi razgovaraju sa svima, retko koga možete da pratite u tom trenutku. Sve su te priče nekome zanimljive ili nezanimljive, ali ih ipak čujete. Klasika za takve situacije. Ipak... Već dva puta pomenuti Tiodor u jednom trenutku malo glasnije reče ( verovatno apropo nekog razgovora ili polemike sa nekim ) - '' Ljudi, sve je u životu prolazno, čak i doživotna robija... '' ... To je bio vrhunac te noći. Ne znam zašto ali meni je to ostalo kao nešto što pamtim... Kao neka poenta ili šta već...
Početak...
Došli smo popodne i odmah shvatili da će naš prvi dolazak u nekadašnju prestonicu stare Srbije biti događaj za pamćenje. Sve je bilo jasno jer je koncert unapred rasprodat a od nas se samo očekivalo da budemo to što jesmo. Poprilično umorni ali i srećni što imamo još jedan NOVI grad na našoj mapi, što je već u startu jasno da će biti onako kako volimo i priželjujemo, odlučujemo da vreme do tonske probe provedemo na najbolji mogući način. Dečaci istovaraju opremu i počinju nameštanje a mi - sa čuvenim čika Draganom - ponovo u kombi i pravac u Đurđeve stupove...
Đurđevi stupovi
Kakva lepota, kakav prizor, kakvo blaženstvo... Samo petnaest minuta od Raške, dan prelep i sunčan, uživanje. Naš - slobodno možemo reći - prijatelj ( tada jeromonah, sada iguman ) Gerasim dočekuje nas vidno uzbuđen. Tek kasnije saznao sam da su se on i Milan čuli i da je postojao plan da dođemo tamo. Sa ove vremenske distance shvatam koliko nam je to svima bilo potrebno i koliko je taj dogovor imao smisla i značaja u našim životima. Nismo bili dugo, obaveze su ipak čudo. Ali, svaki trenutak proveden gore, u toj ikoni srpske istorije, duhovnosti i baštine učinio je da se napunimo pozitivnom energijom, naučimo još nešto od onoga što ne znamo i shvatimo koliko je lepo spoznati prošlost, shvatiti šta znači misija koju ti ljudi rade za obnavljanje kulturnog blaga, tradicije i opstanka svih nas. Realno, to je i druga tema i duga priča.
Koncert
Bio je divan, nemojte sumnjati u to. Ja ovoga puta neću ni o repertoaru, ni o publici, ni o bisevima.... Već ste to naučili, mislim da Vas više interesuju neke druge stvari.
Ali ovo hoću. Pamtim dve devojčice - preslatke, isto obučene, pevaju sve pesme. U nekom trenutku podigoše ih na binu - jedna dade cveće Jani, druga Jeleni... Naravno, bile su bliznakinje...
...I ovo je bitno. Na polovini koncerta Mole ( iliti Kebac ) imao je solo tačku. Kao i uvek, uobičajeno. Ali... Dožive čovek takve ovacije da mi maltene nismo mogli da se vratimo na binu!!! Nestvaran detalj, mislim da se on toga više možda i ne seća!
Završili smo sa '' Da ima nas '' ... Predivan momenat, svi stoje i očekuju još... Ali, nije bilo nastavka, jednostavno - akumulator se ispraznio.
Epilog
U neko doba krenusmo kući. Imali smo dva dana pauze pa nove izazove... Opet smo se vraćali u taj kraj - sledili su Nova Varoš, Kraljevo...
............................................................................................
Svako od nas bio je u svom filmu - ja sam, primera radi, razmišljao samo o dve stvari - divnim ljudima koje smo te noći upoznali i rečenici koju sam pomenuo negde na početku ove priče...
Da, ovo je najbitnije - i o tome koliko je lepo biti član ove divne skupine koja se nazvala čudnim imenom '' Neverne bebe ''...
A koliko je to zaista lepo čitajte i u sledećim nastavcima dnevnika.