Niš - Tvrđava - bašta letnje pozornice - 11.09.2005. godine

Kakav grad, ponos i dika južne Srbije. Majka mi je odatle, imali smo nekada i kuću u samom centru. Mnoge smo letnje raspuste Milan i ja provodili tamo, stekli masu prijatelja... Da ne pominjem rodbinu, komšije... Tu sam i vojsku služio, u čuvenoj kasarni na Bubnju gde je nekoliko godina pre mene bio Goran Bregović i gde je nastala sjajna pesma '' Grad Niš ''. I tako, mogao bih do sutra sa opisom tog divnog i voljenog mesta... Ali, ovde smo iz drugih razloga.

Svanuo je i taj 11. septembar 2005. godine...

Takvu vrstu uzbuđenja i pozitivne treme osećao sam samo pred nastupe u rodnom Valjevu ili pred koncerte u Sava centru. Nisam ni bio svestan koliko smo '' uboli '' datum - što bi se reklo u nekom našem muzičarskom žargonu. Kraj leta, početak školske godine, svi studenti tu... Naš '' The Best of '' je bio baš u najjačoj fazi koncertnih aktivnosti, spot za '' Tužnu pesmu '' koji se pojavio samo par nedelja ranije totalno nas je medijski izbacio na - do tada - nedostižne pozicije. Ta pesma je postala hit u pravom smislu te reči a to je itekako bitno za ovu priču. Prethodno dobro odrađena kampanja kao i sve okolnosti koje sam pomenuo učinili su da ta noć dobije poseban značaj u samoj istoriji benda.

A zbog čega to jeste tako saznajte i Vi...

Pocetak koncerta je najavljen za 22h. Došli smo na vreme, moćno Madino ozvučenje i lajt, izdignuta bina i fantastičan monitoring učinili su da sve odradimo kako treba i nešto pre 20h povučemo se u separe, na miru ispijamo kaficu i opustimo se do samog početka. Eto, moguće je i da sve funkcioniše u zemlji Srbiji, doduše tada SiCG. Onda se dešava prva neverovatna stvar - naš drug Šone Somborac koji je pošao sa nama da bi islikao i snimio koncert izlazi ispred tvrđave i posle par minuta vraća se sav izbezumljen vičući - ljudi, dole ispred ulaza već sada ima preko 1000 ljudi a još je dan!!! Primećujem neverovatan broj momaka koji su u nekim čudnim uniformama, ubrzo shvatam da su to likovi iz obezbeđenja. Neko nam reče tada - angažovali su ih duplo više no obično jer se večeras očekuje ludilo.

Tek tada dobijamo informaciju da je u pretprodaji otišlo 2500 karata i da ih više nema, ni za lek!!! Stvari se dalje odvijaju ovako - oko 20.30 h Jana i menadžer Cvele kreću ka vratima koja su još zaključana da bi otišli na gostovanje koje je ugovoreno na lokalnoj televiziji. Nije prošlo ni 5 minuta a ona me zove i vidno uzbuđena vrišti u slušalicu "Vlajko, jedva smo se probili do kola, napolju je haos, ja ovo nisam doživela, ludnica..."

U tom trenutku prelomio sam - ovaj koncert moraće se po nečemu izdvojiti i ostati upamćen kao spektakularan... To je značilo totalno netipičan početak - izvukao sam '' Serbian song '' kao taj adut iz rukava. A posle toga slede '' Lica ''... Razmišljanja o daljem toku dešavanja prekidoše mi neviđena buka i stampedo kakav ni pre toga ali ni do dan danas još nisam video - to se rečima jednostavno ne može opisati... Već pomenuti Šone Somborac bio je na visini zadatka i sve to ovekovečio svojim čuvenim aparatom.

U 5 minuta do 21 h, znači sat vremena pre najavljenog početka imali smo pravu košnicu unutar tvrđave. Atmosfera je postajala zapaljiva, iz minuta u minut samo smo dobijali informacije da više ni igla ne može da padne, da bi trebalo da krenemo ranije jer je sve puno, da ljudi ispred tvrđave nude masu para za karte kojih više nema... Iskreno, karte uopšte nisu bile jeftine ali to je već bila odluka organizatora i nešto što nije imalo veze sa nama.

Onda se po pravilu dešava situacija koja mnogo puta ume da bude baš neprijatna ali i prilično dekoncentrišuća pred zahtevan nastup - mobilni zvoni non stop, javljaju se ljudi sa molbom da im sredim da uđu unutra, naravno - svi se pozivaju na nekoga ili nešto, mole... Znaju oni da uvek činimo sve sto je u našoj moći da bi bili ispoštovani ali, ponekad to jednostavno nije ni moguće ni izvodljivo... Slatke su to muke, ipak... Možda je previše da od ljudi očekujemo razumevanje u situaciji kada bi da po svaku cenu uđu na koncert i čuju nas i vide... Mislim da sam mnogima i sredio, više ne znam ni kako i to uopšte nije ni važno, poenta su trenuci u kojima se sva ta frka dešava. A vreme je prolazilo tako sporo, valjda zato što je sve bilo potaman i što se čekalo samo da izađemo na binu.

.......................

'' Serbian song '' - početak... Bože, pomozi mi da nađem reč koja bi to opisala! Gledam ljude iz benda - svi smo u neverici, pa ovo se zaista nama dešava? Naravno da smo i pre toga ( a pogotovo kasnije ) svirali masu koncerata pred više hiljada ljudi - mislim prvenstveno na gradske Trgove, Sava centar i sl. Ali... Ovo je bila do tada najveća pobeda naše autorske muzike, godina ulaganja u bend, konkretan dokaz opravdanosti VELIKIH promena koje su se desile dve godine ranije, ogromnog uspeha već pomenutog CD-a '' The Best of ''... Slede '' Lica ''...

Jelenu prekidaju ovacijama posle prvog refrena, ubeđen sam da je vešto sakrila suze radosnice. Ta divna devojka zaslužila je to, što je najčudnije - i meni su oči bile vlažne i imao sam onaj najlepši osećaj a to je - radovati se zbog nekoga ili nečega i uživati u tome. Na početku gitarskog rifa za '' Veliki je Bog '' imao sam utisak da bih voleo da vreme stane i da zauvek živim u tom trenutkui!!! A tek na prvom refrenu - takvo horsko pevanje do tada nismo imali!!! Doduše - biće nadmašeno bar još nekoliko puta tokom te iste noći...

I onda vrhunac - za mene kao čoveka NAJVAŽNIJI i NAJEMOTIVNIJI trenutak u celoj karijeri - Milan se obraća ljudima i u toj priči pominje kako on i ja imamo niške krvi i da ovaj koncert posvećujemo pokojnoj majci koja bi da ovo može da vidi i doživi verovatno bila najponosnija na svetu... Uh, tu me je baš pomerio ali i učinio najsrećnijim na planeti. Pomislio sam, još uvek u neverici i stanju pozitivnog šoka, koliko je sve to što smo do tada radili imalo smisla i poentu. Da ne bismo ušli u patetiku finiširaću upravo onako kako je niška publika to uradila.

Kada je Jana izgovorila '' Gde smo... '' trebalo je samo videti te silne devojčice ispred bine sa suzama u očima i ogromnom energijom koja pleni i očarava. Aplauz koji je usledio posle izvodjenja iste, siguran sam, neće nikada zaboraviti.

Desio se kraj koncerta, posle '' Daira '', bis je trajao ( verujte mi na reč ) preko 3 minuta!!!!!

Izlazimo ponovo... Mnogi od Vas već dobro znaju kako to izgleda ali ovo ipak samo oni koji su bili tamo - znači, nestvarno. Jedna pesma je tada dobila svoje mesto na kom se zadržala i do dan danas. Pretpostavljate već - reč je o '' Tužnoj pesmi ''. Šta da kažem? Ukoliko ste već zamislili atmosferu jasno je... Jelena je samo počela i pojačala poslednji refren. Bio je to vrhunac te noći ako je ona uopšte i imala tako nešto! Sledi '' Dvoje '', samo klavirski uvod i sve ostalo publika. Opet završavamo... A sve i dalje gori!!!

........................

Već smo uveliko u već pomenutom separeu, grlimo se, ljubimo, srećni smo. Ali... Publika ne staje, traže još, niko da se pomeri!!!

..........................

Nanovo bina, nekako mi se čini da sve ovo sanjam! Mozak mi više ne radi, ispražnjen sam - u svakom smislu, šta li će Milan smisliti?

Počinje da preludira po klaviru, sve dobija oblik histerije!!! Sve to traje za mene predugo a onda odjednom kreće - '' O, duboka vodo... '' ( za one koji ne znaju - prvi stih iz '' Stranca '' )... Kakav divan kraj ove lude i nezaboravne noći!

'' Grad bez Tebe tužan je kao ja...''

U toj rečenici sublimiraću sve do sada napisano, ko razume - shvatiće.

.........................

Opet ti trenuci posle koncerta koji život znače - ljudi prilaze i čestitaju, novinari lokalnih medija jure Milana i devojke za po koju izjavu, Cvele se zadovoljno smeška... A taj isti život je neumitno išao dalje - već za četiri dana imali smo Vršac na gradskom Trgu, dan posle Vršca sledio je Leskovac - takođe na Trgu... Neverne bebe su postajale ono što smo Milan i ja zamišljali daleke 1993. godine. Dug je i trnovit bio taj put ali ne mari, bitna je poenta. Zato ovakvi koncerti poput niškog i imaju tu težinu i značaj, u to sam ubeđen. Hvala vam drage nišlije, od srca.