Bečej - klub Rif - 14.05.1994. godine

Ovo pisanije biće posvećeno jednom od kultnih ( iz sadašnje perspektive ) koncerata iz istorije N.Beba, a u to vreme - totalno nebitnom!!! Naime, bio je to 131. i poslednji put kada su se na jednoj bini pojavili članovi prve originalne postave - Bane Jelić, Čeda Macura, Billy King, Milan i ja...

Ova priča ima i svoju istoriju.

Kada smo godinu i mesec dana ranije prvi put izasli na binu kao N.Bebe ( 04. 04. 1993. god. - Beograd, studentski dom na Zvezdari ) verovatno nismo ni slutili da će ta postava opstati zajedno samo toliko! Ali, opet će vreme pokazati, tako je trebalo da bude.

Imali smo prvi album i snimljen spot za pesmu ,, Veliki je Bog ''... ( bolje se ne pitajte kako, TEŠKO... )... Iskreno, retko puštan jer se nismo svidjali tadašnjim urednicima muzičkih programa ( pre svega, televizijskim ) - alternativno obojenim ljudima koji su tada protežirali '' brze bendove Srbije '' ili onima koji su u novoosnovanim medijima počeli uvoditi tek nadolazeći užas - tzv. turbo folk! Ali... I pored toga N.Bebe su postajale realnost a ono što je nas tada održalo i omogućilo da opstanemo je PUBLIKA, tj. ljudi koji su već širili tu neku vrstu mita o nama!!! Znam da zvuči čudno, ali tako je zaista bilo. Pričalo se, i pored jedne vrste medijske blokade : " N.Bebe su srpski Toto, kakva postava, kakvi svirači, ludilo..."

A mi... Od pet koncerata - tri za plakate, jedan za semenke a poslednji za kiselu vodu... Da, to je istina... Pa šesti i sedmi kao donesemo kući i opet ispočetka, ponestalo plakata! Ne zaboravite - rat, sankcije, plate od 5 maraka ili u nekoj robi, haos i užas, ne vratilo se... Masa likova pobegla iz zemlje - govorim i o pravim i o tzv. rokerima, većina je prešla u narodnjake ( i tada su se ljudi venčavali pa je bilo svadbi ) tj. u kafanu, mnogi su "okačili kopačke o klin" i krenuli u neke druge i isplativije poslove... A braća Djurdjević sa svojim istomišljenicima izdaju ( da Vam sada ne pričam posle koliko peripetija i muke ) album N.Bebe 1 i misle kako će da osvoje tadašnju Yugu! Optimizam i pozitivno razmisljanje - to je savet i sadašnjim bendovima, mala digresija od priče.

I tako, posle opširnog uvoda ( kao i uvek ) dolazi suština. Pregurali smo prvu godinu. Uspeh, svakako... Medjutim...

Neki ljudi, sada mogu reći - divni ljudi, nisu izdržali. Početkom maja te 1994. godine Čeda i Bane najavljuju izlazak iz benda, maltene plačući!!! Razumljivo, bilo nam je i teško i žao i mogao bih još mnogo sličnih reči da ispišem... Razlog - predali su se, jednostavno - sve ovo o čemu sam do sada pisao ih je totalno odvuklo od naše prvobitne ideje, zajedničkih snova i svega onoga što smo planirali...

I tako... Dolazi taj poslednji koncert. Ni po čemu drugom bitan sem što je poslednji te postave.

U tom bečejskom rok klubu kasnije smo u postavi sa Randjom, Tasom, Goricom i Goranom svirali josšdva puta. Po mnogo čemu ti koncerti bili su bolji od ovog... Nebitno...

I šta sam ja ustvari Vama rekao ovom pričom? Kakav je bio koncert ? Dobar, iskreno. Ali pomalo tužan. Razumljivo. Ustvari, setan. Sećam se divne bravure Baneta Jelića u pesmi '' Daire '', doduše - da budem potpuno iskren - totalno nearanžmanski, i fantastične solo deonice na bubnju koju je odsvirao Čeda Macura. Bilo je to veče koje smo svi želeli da što pre zaboravimo - jednostavno, to je bio kraj... Kraj jedne divne priče, jedne divne ideje, jednog divnog dela bendovskog druženja...

A desilo se... Desilo se da je publika po prvi put horski zapevala ,, Veliki je Bog '' i '' Daire '', da su na '' 1000 godina '' metalci odlepili, da smo obrade odsvirali kao nikada do tada!!! Sada, kada razmišljam o tome ( a bilo mi je jako teško, mislio sam da mi se svet srušio kao kula od karata ) shvatam koliko je to bilo... Nemam reč, "dopišite " je sami!

I poenta... Dolazimo u Bgd u neko doba, otprilike 6h ujutru, već je uveliko svanulo, toplo majsko jutro. Ostavljamo Baneta, ljubimo se i ... Ode čovek... Mnogo kasnije, Milan mu je postao kum. Čisto da se zna.

Ubrzo, ostavismo i Čedu. Izlazi čovek i poče da plače. I meni i Milanu suze u ocima ali - podnesmo to stoički.

Tako N.Bebe u originalnoj postavi odoše u istoriju.

P.S. Koliko sutra, imali smo zakazanu probu sa Randjom. Život je išao dalje. I, hvala dragom Bogu, na našu vodenicu. Ali, mi tog jutra to nismo znali!