Na početku ove priče postavio bih nekoliko pitanja, Vama - mladjariji!!!
Prvo, znate li gde je Rogatica?
Mislim, u kojoj se zemlji nalazi?
Ako sam Vam time pomogao a Vi i dalje ne znate, pomoći ću Vam - u Bosni.
A zasto sam Vas to pitao?
Pa da upoznate geografiju, naravno. Bivša, iliti EX, Yuga je čudo. A da je Rogatica zaista cudo, saznaćete i naučiti iz ove priče...
Drugo, svi ste čuli za grupu Bijelo dugme. Voleli ih ili ne – de facto - najveći bend ovih prostora. Mislim na EX YU.
Opet Rogatica, kakve sve to ima veze???
Treće, i poslednje, jako je lep i prijatan gradić. Prosto - očekujete ko zna sta ( ni mi direktnog iskustva nismo imali ) a doživite pozitivu. Sjajno...
part 1
Ali, vratimo se malo unazad...
Veče pre ove čudne i lepe ( po meni ) priče svirali smo u Prijedoru. Sjajno beše. Kod našeg prijatelja Trivuna.
Ali, nije to tema.
Završi se sve to tamo, prespavasmo i krenusmo ka Rogi. To je skraćeni naziv za Rogaticu.
I stigosmo, predveče... Hvala dragom Bogu, posle putešestvija po neverovatnim bosanskim putevima. A to je tek posebna priča.
Drugi put, obećavam.
Dodjosmo mi tamo. Ponavljam, malo mesto, kao iz Kustinih filmova. Ali lepo, bar meni.
Ja volim te zabite sredine. Čak, uzivam u njima. Takav sam, činjenica.
Neverica, šta li nas čeka!!???
I spazismo binu, odmah. Tu, u samom centru. U svakom slučaju , vrlo korektno.
Kafica, roudiji nameštaju opremu, tonska... Rekao bih - klasika.
Već je skoro 20 h.
Zašto to napominjem i čemu je taj podatak zaslužio da bude bitan u ovoj priči???
Odlično pitanje - tu je poenta.
part 2
Organizatori kažu - idemo na večeru. To je normalno, ocekivano i pozeljno, u datom trenutku.
Ja pitah - a gde idemo?
Neko od njih reče - pa tu, u Borike, 15-ak km iznad Rogatice, sjajno mesto...
Ne sumnjamo - odgovoriše svi...
Borike - sta je to?
Moraću da skratim maksimalno - to je prelepi hotel u planini. Nestvaran. Prirodan. Bajkovit. Mislim i pomalo u žargonu rečeno - švalerski!!!
Zašto malopre pomenuh Bijelo dugme?
E................ Pa tu su oni, u miru i tišini, leta gospodnjeg 1975. ili 1976 ( ne zamerite, nije mi LP pri ruci ) snimili njihov kultni i legendarni drugi album. Mislim da se zove '' Šta bi dao da si na mom mjestu ''... Sa sve hitovima ,, Tako Ti je mala moja kad ljubi Bosanac '', '' Požurite konji moji '' i td.
Borike...
I tako, stigosmo mi tamo negde pre pola devet.
Nestvarna klopa.
Posle predjela koji je specijalitet kuće pitali smo se čemu glavni meni! Ali... protokol je protokol.
Vec je 21h. .
Uh, nervoza...
Medjutim, organizatori opušteni.
Ali ja nisam, to Vam je Vlajko, uvek frka i panika.
Hoću reći, moji ljudi nisu stigli ni da pomirišu glavno jelo. Komanda je izdata - natrag dole, što pre.
Spuštamo se.
Gane vozi kao pomahnitao kroz uske staze planinske. Put se raširio tek pri ulazu u sam grad.
Dolazimo.
part 3
Osećam nervozu, svi shvataju da kasnimo. Za njih je devet devet - a sada je već prošlo skoro 25 minuta....
Ali...
Trg je prepun.
Počinje koncert.
Kasnivši - shvatio sam poentu, moramo ih 'odmah udariti u glavu'.
I bi tako.
Pogledaj u nebo ( ili sunce, sasvim svejedno ) i buuuuuuuuuuuuuuuum....
Jasno je svima kako se završilo.
Kao i uvek, na sreću...
zaključak:
I to bi još jedna moja priča. Drago mi je što ne osta zaboravljena.
A - poenta je - zamalo mi zbog Borika, uživanja, priča o B.dugmetu i zakasnele večere ne stigosmo da uradimo ono zbog čega i jesmo te noći bili tu!!!
Ali, i to se dešava.
Btw, zato sam i počeo da pišem ovaj dnevnik.
Da i Vi - prijatelji moji ( tj., naši ) dragi - vidite i shvatite kako sve ovo funkcioniše.
Tako je bilo...
Sta je sledeće???
Pa, iskreno, u ovom trenutku to ni ja ne znam.
Mislim da sam najblizi jednom fantastičnom koncertu iz 1997. godine sa starom postavom ili jednoj malo bližoj - 2003. godina je u pitanju i počeci sa Janom i Jelenom.
Videću.
