Ruma - Dom omladine - 09.11.2008. godine

Iako sam u planu imao nešto sasvim drugo, sinoćnji koncert u Rumi prosto me je naterao da napišem ovo što će ostati kao najsvežija priča, nešto sto vredi zabeležiti odmah, dok su osećanja i emocije jos toliko sveži. Pazite, da se razumemo, N.Bebe su odsvirale bezbroj velikih i uspešnih koncerata, daće Bog biće ih još puno... Nije poenta u tome, jer - iskreno - ovaj ne može da spadne u te velike ( tipa gradskih Trgova, hala sportova ili SC-a, recimo ) ali... Želim da ispričam kako se moji ljudi i ja osećamo ponosno i srećno posle onakve zajedničke predstave koju smo mi prirediili publici ali, još više, ona nama.

Zato...

Došli smo na vreme, snimili prostor i ozvučenje i otišli na kaficu. Naši vredni Pera i Nemanja radili su svoj posao, kada je došlo vreme za tonsku počeli smo shvatati da nam baš sve izlazi, ide od ruke - što bi se reklo. Da, bitno pomena je i činjenica da je prostor bio baš rokerski, iskreno - ja volim takve. Jeste pomalo zapušten, ali podseća me na ona divna vremena kada sam ja bio klinac i u valjevskom Domu omladine iz nedelje u nedelju gledao sve sto vredi na tadašnjoj ( rekao bih prejakoj ) rok sceni. Probali smo masu nekih pesama koje uveče nismo ni svirali ( e moj Srdjane, da si čuo Boju sreće u elektrik verziji !!! ), ozvučenje nas je zadovoljilo, rupe na prastaroj bini samo smo konstatovali i nisu nam smetale...

Pred sam koncert, tamo u prostoriji koju bi mogli nazvati kao back stage, opušteno smo ćaskali i zezali se na temu - šta li će Vlajko ( tj. ja ) večeras smisliti i kako će repertoar izgledati!!! Svi su se nešto preslišavali - u fazonu - da li postoji pesma koju bih mogao izvući iz malog mozga a da pri tom možda neko nije siguran! To je negde i deo našeg uobičajenog rituala, način na koji se zabavljamo i sami sebi činimo trenutke pred koncert smislenim. Stiže i neka klopica kad... Kao grom iz vedra neba na vratima se pojavljuje Peca u pratnji ženskog kvarteta iz Novog Sada!!! Čudo, šok i neverica. Ali, to je trajalo samo tren, odjednom nas sve zajedno obuzima osećanje radosti, lepote i prevelikog poštovanja prema čoveku koji je sam zapucao iz Niša! Shvatio sam tada koliko je ova priča vezana za sam sajt prevazisla svoju prvobitnu namenu i pretvorila se u nešto što - pogotovo mene - čini jako srećnim. Pobedilo je drugarstvo, fantastično druženje, ljudi koji su se spojili iz raznih gradova i sl., a sve zbog N.Beba i naše muzike, tj. Pece i ljudi koji su mu pomogli da napravi ovaj sajt, tzv. virtuelni dom u kome svoje mesto nalazi sve više i više posetilaca. Ponavljam, ne mogu Vam opisati koliko mi sve to znači jer - činjenica - ja sam taj čovek koji je u ime benda preuzeo, tako da kažem, negovanje tog odnosa izmedju Vas i nas. Zato su mi situacije kao sinoćnji Pecin dolazak kruna te priče koja se vremenom razvijala a sada svi zajedno u njoj uživamo bezrezervno. Da još pomenem - Inu, Ninu, Dinu, Miru kao ženski novosadski kvartet, zatim Marijanu, Cat i Srdjana ( veliku legendu ovog sajta ) kao i Vedrana, Sonju i Igora ( takodje novosadski klan )... Svi oni bejahu tamo sinoć.

I tako, posle neverice i ćaskanja sa Pecom i co., oni odoše u salu a mi... Ničim izazvan, kazem ljudima - deco, idemo "Lica", dugo nismo počeli tako...

Koncert...

Čim sam odlučio da pišem o istom, znači da se desilo nešto veoma bitno. Ili nešto što ga izdvaja... Ili, nešto po čemu ću ( ćemo ) ga večno pamtiti. Lica... U beznadju... 1000 godina... Oktobar fest... Kakav početak, kakva energija... Publika - 10 plus. Ne vidim nikoga ko ne pripada tu. Iskreno, malo sam se uplašio kad sam video kolika je gužva i koliko je ljudi ostalo ispred. Ali, to je trajalo samo kratko, ljudi su bili i više nego disciplinovani. Bilo je i mladjih ali i onih u zrelijim godinama. Ma, izvanredan sastav. Reakcije... Trebalo je to doživeti. Razmišljam tada - Boze, koliko je lepo biti deo NB na ovoj bini, koliko je rečima nemoguće opisati tu čaroliju koje nose ove naše pesme. To je nešto što nam je satasfakcija za sve godine srama, truda i prevelike kilometraže. To su Neverne Bebe danas. Moram i o mojim ljudima - odavno nisam bio ponosniji na njih. Kada ih vidim onako nasmejane i srećne, kada se daje poslednji atom energije, kada svi imaju želju da pružimo nešto veliko - nema te sile koja se moze isprečiti izmedju nas i publike. Rekao bih, pa po cenu da budem pogrešno shvaćen, nema te svetske bine gde ne bi pokazali to što zaista jesmo kada nam se sve kockice slože.

Sledi "Pogledaj u nebo"... Jeca i Jana maltene nisu ni pevale! Pa "Boje duge", totalni haos. Ubrzavam(o) – "Kiša", "Balkan", "Ko zna" - u najrokerskijoj izvedbi do sad... Publika nas bodri sve više i jače. Znaju reči svake pesme, raduju se solo tačkama, RAZUMEJU...

Malo spuštanje sa "Dabogda lažem", Milan kreće "Gde smo" i u sali nastaje delirijum, Jana je otpevala stvarno vrhunski, u žargonu rečeno "za medalju"... E, a onda... Pravda... Bože, kako smo je odsvirali, koliko smo energije izbacili. Jednom rečju, uživali smo... Kada ja hvalim to je za nevericu, zato pokušajte da shvatite kako je to izgledalo. Preko stare verzije "Gotovo" sa dodatkom Randjine i Milanove solo improvizacije dolazimo do dela sa kongama ( atmosfera je bila zapaljiva ) da bi posle moj sabrat iz ritam sekcije ( cuveni V.R. - Kebac ) osušio bubanj u solo tački koja je bila za udžbenike. Uzgred, sinoć je promovisao i svoj novi komplet "Evrim" bubnja i ako se po jutru dan poznaje... Slede "Hajdemo svi" u ska - heavy varijanti, skraćene Daire i kraj...

Bis je nešto što je za naše koncerte standardno i uobičajeno, to znate svi Vi koji nas volite, pratite i posećujete iste. Ali, kada ispred sebe i u sebi imamo eksploziju kao sinoć, prosto smo sami od sebe "naterani" da dogadjaj malo produžimo i nagradimo sve te divne ljude. Zasluzili su jos čitav sat a ne par pesama!!!

"Veliki je Bog" i "Ljubav"... Opet se povlačimo sa scene.

Ljudi sami poćinju da pevaju "Tužnu pesmu", bez nas, bez ikakve pratnje...

Naravno, "Tužna pesma" i "Da ima nas". Spektakularan završetak jedne predivne noći, jedne bajke koju ćemo i mi i ljudi iz Rume verovatno dugo, ali baš dugo prepričavati.

Zavesa je spuštena, znoj se cedi niz celo ali lepota i ispunjenost nadjačavaju sve. Zaista smo konstatovali da bismo imali snage za još jedan koncert!!! To valjda sve govori.

Opet ona prostorija, slikanje sa fanovima, Peca i co. ( naravno, i Srdjan je bio tu )... Lepe priče, osmesi na sve strane, pozitivna energija... Moji iz benda - prezadovoljni, naši prijatelji takodje... Sta još reći???

U neko doba Čika Dragan nas pozva u kombi. Kretosmo u noć, ko zna koju po redu u našim životima. Ruma i ova predivna noć ostaše iza nas... Vremena za preterano radovanje i opuštanje skoro da i nema, ali zato upečatljiva sećanja kao ovo, ostaju... Jer, sutra je vec Leposavić i jedna nova priča koja će se možda nekada naći u ovom dnevniku.

Toliko. Za sada...